О књизи: 2024 / - Нећеш побећи, зар не? - Бертијеве усне су додирнуле моје уво и у том тренутку су ми се најежиле откотрљале низ врат и завитлале око мог стомака као стотину светлокрилих лептира. Скоро сам испустила чашу. Био сам више уплашен него изненађен. Каква изненадна реакција? „Однедавно смо се забављали, али желим да зауставим све гласине и пропусте. Да, ми смо пар. Лудо се волимо, и желимо да нам будеш срећна. Дођи овамо, душо“, тријумфовала је Лизи. Зашто се дођавола толико тресем? Да ли сам заиста обузет осећањима према Бертију? Касно и тако јако? У тишини су се чули одмерени, самоуверени кораци мушкарца који је ишао ка својој жени да је јавно подржи. Грч ми је прошао кроз пршљенове, а међу ребрима ме је заболело. То је све! Тело ми се укочило. Чак ми је и срце застало. Зашто моје тело реагује на овај начин? Зашто се једва држим да се не онесвестим? Јер већ знам кога ћу сада видети. Осећао сам га, препознао сам његове кораке.